Počekom juna 2016. sveže venčani, uputili smo se na medeni mesec. Prva destinacija nam je bila Madrid, a o tome šta možete videti, gde jesti i ostale korisne informacije možete videti u našem postu. Nakon dva dana u Madridu, trebalo je da idemo na Tenerife i onda po povratku još malo u Madridu, sa izletom u Toledo.

Trećeg dana u Madridu smo se zaputili iz smeštaja u pola 4 ujutru na bus koji vozi do aerodroma. Krenuli smo od smeštaja do stanice ispred parlamenta odakle je kretao bus. Iskombinovali smo 2 dana Madrid, 4 Tenerifi i opet 2 Madrid. Ako i vi idete preko Madrida, a let je rano ujutru jedino do aerodroma možete stići busom ili taksijem. Avio karte možete naći ovde.

Posle 3 sata leta konačno smo stigli na ovo rajsko ostrvo. Kamena pustinja, šuma, kaktusi i okean. Najjeftinije iznajmljivanje auta u Evropi, besplatan parking i besplatan auto put po celom ostrvu. Za svega 5€ može se iznajmiti auto na jedan dan. Jedino što za većinu rent a car kompanija treba da imate kreditnu karticu. Mi smo našli jednu koja prihvata i debitne kartice, ali je auto bio nešto skuplju, nekih 15€ dnevno. Klikom na dugme ispod možete naći najbolju opciju da iznajmite auto na Tenerifima. Ukoliko niste vozač ili ne želite da iznajmite auto, od aerodroma do gradova možete stići i autobusom. Autobus takođe saobraća i između gradova i raznih plaža pa na ovaj način možete istražiti ostrvo, a sve detalje ovde potražite.

---

Sleteli smo na severni aerodrom, a smeštaj nam je za prva tri dana bio na jugu u Costa del Selencio. Plan je bio da put do juga istražimo i idemo lagano uz more ali se ispostavilo da oko skoro celog ostrva ide auto put, pa smo odlučili da se direktno zaputimo dole i da ne silazimo sa puta. Prvo smo otišli u Santa Cruz de Tenerife, koji je na naše iznenađenje bio veći nego što sam mislio. Grad sa preko 200 hiljada stanovnika. Tu smo se našli jer smo promašili skretanje za jug, pa smo se malo provozali i razgledali i uputili se dalje. Vožnja autoputem uz more, a pojedini delovi su nam pružali pogled na susedno ostrvo Grand Canaria.

Prvi utisak nam je bio da je ostrvo pustinja, ali tu je i okean, u središnjem pojasu su i šume, a pri vrhu kada se ide prema vulkanu pustinja nalik na Arizonu i imalo smo utisak kao da smo na Mesecu. I bili samo, ali na medenom. 🙂

Odlazak na Tenerife je za nas imao tri zadatka. Kupati se u okeanu, iako je voda bila prilično hladna u junu mesecu. Otići na vulkan El Teide, doduše ne peške, nego autom i žičarom, jer ipak je to 3500m nadmorske visine. Treći cilj je bio leteti paraglajdingom i prevazići strah od visine, koji ne postoji kada se leti avionom.

Kada smo stigli vreme je bilo sunčano i prilično je pržilo iako nije bilo više od 27 stepeni. Čini mi se da u Madridu na 35 nije bilo toliko toplo. Stigli smo u hotel u Costa del Selencio i shvatili da mesto nema neki zavidan prilaz moru, a ni noćni život. To nam nije smetalo, s obzirom da smo imali auto i mogli smo da idemo u bilo koje mesto na južnoj obali koje ima šetalište, peščanu plažu, kafiće, restorane. Posle se ustanovilo da je zapravo ovo i bolji potez, jer je smeštaj višestruko povoljniji, a za 10-15 minuta si kolima do Los Cristianos, Playa de la Americas, Costa Adeje. Saobraćaj im je dobro uređen i prava je milina voziti po ostrvu.

U narednim danima smo posećivali iste ove gradove dok smo obilazili i neke druge na ovom delu ostrva, koji je zapravo i centar dešavanja. Hoteli, diskoteke, restorani, plaže, šetališta…

Tenerifi su raj za turiste i tamo možete ići na surf, paraglajding, vulkan, neki od zabavnih parkova… Najbolje je da neke od aktivnosti pronađete OVDE, a samo je potrebno da u pretragu upišete Tenerife.

Spremili smo se pre puta na googlu i imali neki okviran raspored, mada uvek nešto iskrsne i treba biti biti u fazonu „go with the flow“ pa pustiti da te put vodi do novog cilja. Plan je bio da drugi dan idemo da letimo paraglajdingom. Na Tenerifima je dobra ponuda i odlični su uslovi za to. Ali baš taj dan nisu bili. Oblačno i nepovoljan vetar nisu nam dali da ostvarimo skok, ali dogovoroili smo se za sledeći dan. Na Tenerifima godišnje ima možda 100 kišnih dana, a kako su nam rekli lokalci ona uglavnom pada u nekom središnjem delu, negde od 700 do 1200m nadmorske visine, a retko kad se spusti do obale iako su sudeći po oblacima deluje da će svakog trena pljusnuti. Sutradan kada smo se našli oblaci kao da se nisu ni pomerili. Sivi i sumorni i dalje su stajali na onom delu odakle je trebalo da skačemo, pa smo odložili skok za 13h.

Došlo je 13h i došli su po nas kombijem. Vreme je bilo isto kao i juče, kao i jutros u 10, ništa se nije promenilo. Na pitanje zašto sada skačemo, ako je loše vreme, vozač nam je rekao da nema veze, da je sve u redu i da će biti dobar vetar. Padala je sitna kišica sa povremenim naletima vetra. Raspakovali smo se na mestu odakle se uzleće. Objasnili su nam da se ni slučajno ne okrećemo kad nam kažu da krenemo i da moraju da čekaju povoljan vetar za skok, jer je bitno da ih isti ne baci bočno, što opet nije strašno jer su iskusni i iščupali bi se i poleteli, ali kad skaču sa nekim obično se taj neko uspaniči i može biti komplikovano. Sjajnih 15 minuta i želja da se ponovo dočepam visina u što skorije vreme. Prvo nam je ponuđen skok koji je trebao da traje sat i po i da bude skroz negde blizu vulkana, ali ostaviću ga za neki sledeći dolazak na Tenerife. Stigli smo dole na zemlju okruženi plantažama banana i kamilama koje su neki turisti jahali. Utisci ostaju u srcu, a na fotkama su uspomene. U redu je bilo kupiti snimke i fotke iz gopro-a jer to nije bilo uključeno u cenu.

Četvrti dan je i dalje oblačno, doduše malo manje, ali uključujemo navigaciju na telefonu i krećemo ka vulkanu El Teide. Bilo je pred nama nekih 60ak kilometara uzbrdo uzanim i krivudavim putevima. Pravo uživanje voziti. Mir, tišina i priroda. Povremeno naletimo i na neko selo. Pustara, sa povremenim kaktusima do jednog dela, a onda je krenulo zelenilo, četinari i oblaci kroz koje smo prolazili. Kada smo prošli oblake, sjajan prizor, bili smo iznad njih. Posle toga je opet došla pustinja. Došli smo do 2200m i tu smo parkirali auto i otišli na žičaru. Bila je gužva i čekali smo da se ukrcamo nekih 45 minuta, ali kada smo se popeli videli smo da je vredelo. Slika govori više od reči. Uzeli smo povratnu kartu za žičaru, pa smo morali za najviše sat vremena da se vratimo dole. Moj savet je da uzmete kartu u jednom pravcu, pa da onda pešačite još tih poslednjih 200 metara i sa 3718m vidite ceo krug oko ostrva. Pogled je neopisiv rečima. Pogledajte slike.

Ako vam se sada ide na Tenerife ovde možete pronaći letove i smeštaj

Nakon toga smo se spustili do Puerto de la Cruz, vozili kroz kišne oblake i konačno došli do simpatičnog gradića koji predlažemo da stavite na listu mesta koja treba obići na Tenerifima. Ovde su plaže sa crnim peskom.

Ukoliko vam se svideo ovaj post i našli ste neke korisne informacije podelite ga sa vašim prijateljima na društvenim mrežama.
Širimo zajedno svest da može da se putuje povoljno.